ХАРТИЈА

Хартија се добија прерадом дрвета у фабрикама уз помоћ различитих хемијских средстава. При том нестају велике и старе шуме, долази до загађивања река.

Да би се што мање штете нанело животној средини, могуће је поново сакупити хартију која нам више није неопходна и дати је на рециклирање.

Прерадом старог папира, утроши се 60% мање енергије него када би тај производ добијали из природног материјала (дрвета). При том, могуће је рециклирати све врсте новина, папирних кеса, папира за писање и сву амбалажу од папира.

Рециклирањем хартије спасавамо многе шуме, реке, језерa а самим тим и многа друга жива бића која од њих на неки начин зависе.

СТАКЛО

Стакло је материјал који се користи у свакодневном животу кроз разне производе: флаше, чаше, тегле, прозоре, огледала. Оно може да буде у различитим бојама којa му се додају при производњи. Прави се тако што се песак, са додатком још неких материја, топи на врло високим температурама. У том процесу се троши доста енергије, а у ваздух се испушта велика количина штетних гасова. Уколико бисмо рециклирали стакло, много мање би се уништавала корита река из којих се вади песак за стакло, смањили бисмо загађивање ваздуха и потрошњу енергије.

Рециклажом једне флаше, уштеди се довољно енергије да једна сијалица од 100W (вати) може да светли четири пуна сата. Ако се у свету баци према неким подацима 28 милијарди флаша и тегли годишње у просеку, замислите колико бисмо електричне енергије успели да уштедимо. Предност стакла је у томе што га је могуће бескрајно рециклирати.

Наш лични допринос би могао бити у сакупљању непотребне амбалаже од стакла или стаклених посуда које се могу рециклирати или поново искористити.

ПЛАСТИКА

Пластика је материјал који се добија из нафте. Нафта је врста руде која се налази у унутрашњости Земље и настаје распадањем биљака и животиња током више милиона година. Експлоатацијом нафте и њеном прерадом у пластику, један део историје наше Планете нестаје.

По садашњој стопи потрошње, процењује се да ће се резерве нафте у свету исцрпити за 35 година. Проблем са пластиком јесте у томе што се она не распада у земљи те се трајно задржава у животној средини коју загађује. Могуће је њено уништавање процесом спаљивања, али тада вршимо загађивање ваздуха.

Зато је најбоље решење у превентивним мерама као што је избегавање куповине и употребе пластичне амбалаже и кеса. У последње време у свету су се појавиле посебне врсте пластике коју је могуће рециклирати и таква пластика на себи има знак рециклаже. Такву пластику је потребно сакупљати и рециклирати.

Употреба рециклираног материјала у производњи предмета од пластике, у иностранству се примењује последњих 30 година, а код нас у последњих 10. Производ који се произведе не губи на квалитету, а цена му постаје прихватљива за тржиште, јер је рециклирани материјал за 60% јефтинији од оригиналног гранулата пластике.

За предузетнике који почињу посао рециклаже пластике, олакшавајућу околност представљају чињенице да пластичног отпада има на тоне и да није никакав проблем продати рециклирану пластику. Напротив!

Рециклажа пластичних материјала подразумева један ланчан и свеобухватан процес прераде. Пластични отпад се прво сортира, зато што постоји неколико врста пластике која се рециклира.

ПЕ (полиетен) – гајбе, бурићи, канте, црева, балони, постоји полиетен високе и ниске густине

ПП(полипропилен) – столови и столице, кућна пластика, саксије, разне кадице, ванглице и сл.

ПС (полистирол) – пластични делови на белој техници и сл.

ПВЦ (поливинилхлорид) – отпаци од пвц столарије, гарнишне, водоводне цеви и сл.

АБС (акрилонитрил бутајден стирен) – техничка пластика, компјутери и сл.

ПА (полимид) – делови у ауто индустрији

ПЕТ – пластичне флаше за амбалажу

Најзаступљенији пластични отпад је од прве две врсте пластике. После сортирања иде чишћење пластике од других материјала, папира, метала и сл. Затим прање пластике, зато што рециклат мора да буде чист. Прање се врши страфиксом. Он скида блато и осталу прљавштину са пластике. Потом се крупнији комади секу на ситније, како би могли да се убаце у млин. Отпадна пластика се одваја по бојама, а и не мора. Све зависи од купца рециклата (мељаве). Мељава се пакује у вреће тежине од 30кг.

МЕТАЛ

Од метала се праве: аутомобили, аутобуси, возови, фрижидери, шпорети, бочице за дезодорансе, лименке за напитке, кутије за креме и слично. Метали се, наравно, добијају прерадом одговарајућих руда. У процесу, најпре полазимо од ископавања руде који нарушава или уништава читаве пределе (ливаде, брда, планине…). Потом се врши пречишћавање руде од различитих нечистоћа испирањем у води која се на тај начин загађује.

При топљењу руде троши се велика количина енергије а штетни гасови сагоревањем се ослобађају у атмосферу. На крају тог процеса добијамо метал који се даље користи у различите сврхе. За једну тону алуминијума потребно је ископати четири тоне руде боксита и потрошити 13.000 kWh (киловат-часова) електричне енергије. Приликом добијања алуминијума из поменуте руде, у атмосферу се ослобађају угљен-моноксид, угљен-диоксид и флуороводоник.

У неким развијеним земљама попут Немачке, стари аутомобили се дају на рециклирање, а уз доплату се могу купити потпуно нова кола. Такође. Могу се рециклирати и електрични апарати. Годишње се, такође у Немачкој, разложи и преради 100.000 фрижидера, 150.000 телевизора и око 15.000 тона других апарата. Код нас би се за почетак могло вршити прикупљање конзерви од различитих пића, бочица од дезодоранса, кутијице од крема.

ЕЛЕКТРОНСКИ И ЕЛЕКТРИЧНИ ЕЕ ОТПАД

Електронски и електрични (ЕЕ) отпад спада у категорију опасног отпада. Обухвата све врсте уређаја класификованих у 10 категорија, од малих и великих кућних апарата, ИТ опреме, преко расветне опреме, електронских играчака до медицинских уређаја, као и флуоресцентне цеви.

Многи ЕЕ производи садрже хемијске елементе као што су жива, олово, кадмијум, белиријум и др., и уколико се непрописано баце или одложе на комуналну депонију, исправањем у ваздух доводе до дугорочног уништавања животне средине и уједно могу утицати на обољења јетре, бубрега, мозга, канцера.

Рециклажа електронског отпада је јако комплексна јер постоји велики број различитих сировина на релативно малом простору, тако да се одмах врши сортирање компоненти добијене расклапањем опреме на следеће групе:

Пластика и делови од пластике,

Метал и делови од метала,

Напајање,

Каблови,

Батерије,

Екрани,

Електронске компоненте,

Други материјали.

Са гледишта поновног искоришћења, материјали могу бити: Рециклабилни, тј. који се могу искористити поновним враћањем у процес производње. Ту спадају пластика и делови од пластике, метал, каблови и др. Нерециклабилни, тј. који се не могу вратити у производни процес у Србији и они се на еколошки безбедан начин складиште или се користе за добијање енергије.

Из старих ЦРТ монитора се поново добија стакло и олово који се, као и метал, поново могу употребити у производњи монитора. При расклапању рачунара на саставне компоненте масени удео рециклабилних компонената се креће од 70% до 80%. У рециклабилном делу пластика је заступљена са око 4%, а метални делови са око 96% масе. Масени удео рециклабилних компонената код ЦРТ екрана је око 30% при чему је однос пластике и метала у овом делу 50:50.

ЕКОЛОШКИ РЕЧНИК ПОЈМОВА

Електронски и електрични (ЕЕ) отпад спaда у категорију опасног отпада. Обухвата све врсте уређаја класификованих у 10 категорија, од малих и великих кућних апарата, ИТ опреме, преко расветне опреме, електронских играчака до медицинских уређаја, као и флуоресцентне цеви.

Рециклажа је процес сакупљања и третирања отпада како би се поново употребио као сирови материјал у прављењу истих или сличних производа.

Поновна употреба јесте поновна употреба материјала, односно одбаченог предмета без промене структуре његовог материјала, што може на пример да буде случај код рециклаже.

Загађујуће материје су материје чије испуштање у животну средину утиче или може утицати на њен природни састав, особине и интегритет (енг. hazardous substances).

Одлагање отпада је његово разврставање, транспортовање као и третирање, а затим његово депоновање на површини или испод површине земље.

Управљање отпадом је процес сакупљања, транспорта, процесуирања, рециклирања и одлагања отпадних материја, нарочито оних које су произведене људским активностима, све у циљу смањивања њиховог утицаја на људско здравље, изглед и хигијену животне средине. У последњих неколико деценија све већа је тенденција да се као основни циљеви управљања отпадом сматрају и његов утицај на природну средину, као и на могућности добијања извора нових сировина из отпада.

Екологија од грчке речи: οίκος, oikos, “домаћинство”; i λόγος, логос, “знање” је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем разних живих организама, њиховим међусобним интеракцијама, као и околином у којој живе – местом у природи које настањују и другим факторима који их окружују.

Еколошка амбалажа је она амбалажа која не штети природи, односно направљена је од материјала који су биоразградиви, тако да се уместо амбалаже начињене од вештачких материјала, ова еко амбалажа се сматра њеном „environmentally friendly” алтернативом.

Екосистем је динамичан комплекс заједница биљака, животиња и микроорганизама и њихове неживе средине који ступају у међусобне односе и стварају функционалну заједницу.

ПЕТ или Полиетилен терафлат је термопластични полимер гранулат из породице полиестера и има своју широку примену у производњи синтетичких влакана, амбалажних паковања за пиће, храну или течности. ПЕТ је један од најважнијих сирових материјала који се користе у вештачки добијеним влакнима. Период разградње ПЕТ-а је и до неколико стотина година.

ПВЦ – поливинил хлорид је широко распрострањени по употреби термопластични полимер. Глобално, преко 50% произведеног ПВЦ-а се користи у грађевинској индустрији, где све више замењује традиционалне грађевинске материјале као што су дрво, бетон и глинa. Као тврда пластика користи се за прављење магнетних трака, плоча, прозорских профила, за водоводне цеви, док се као мека пластика користи у изради одеће, подова, изолацију, електричних каблова на пример. Иако штетно утиче на здравље људи и околине, ПВЦ и даље има широку примену. Због скупих трошкова рециклаже, рециклира се у занемарљивој количини. Постоје покушаји да се одређеним индустријским процесима из ПВЦ-а добијају гориво и минерали.